Žumberak

 

Jutros u Gospiću počinje lagana kišica. Ranije je došla, jer u petak je prognoza rekla možda tek oko 2 popodne. Stazu koju smo danas planirali morat ćemo preskočiti. Srećom , jer jutros me sve boli. Dobro je dok mirujem, čim počnem hodati, ne valja. U hodu radim plan i odlučujem da idemo prema Žumberačkom gorju. Tamo bi vrijeme trebalo biti dobro. 

Prva stanica je slap Sopot. Do njega nas gugl lijepo vodi. Ima možda 5 minuta hoda do njegovog podnožja, ali mi bi bi se popeli gore, iznad. Stazica je sastrane, strma i blatna. Lijepo piše teško, ali i bez tog natpisa se vidi da je tako. Ipak se uspinjem, štapovi bi dobro došli, ali su opet ostali u autu. Ovdje se može ishodati i poučna staza od nekih 3 km. Mi smo išli na jedan njen dio i ima zanimljivog raslinja. 

Dalje idemo do slapa Vranjak. Utipkali smo lokaciju u gugl, vozimo se nekim uskim, lokalnim cesticama i na kraju završimo na nekom makadamu gdje stoji bager koji probija cestu dalje. Ništa, mislimo si, to je tu, malo ćemo hodati. Do slapa ima 2 km, ali što je to za nas! I tako spuštamo se mi lijepo, noge fino zatežu od jučer, a put polako prelazi u zaraslu guštaru. Kud sad? Opet palimo gugl da vidimo lokaciju, otprilike idemo po gustišu i dolazimo do odronjenog dijela- staze više nema! Sad nam gugl nudi drugu cestu, s druge strane! 

Vraćamo se do auta, sad se treba uspeti nekih 250 m razlike. A nije da imamo izbora. Noge bole od jučer. Vozimo se okolo i stižemo s prave strane slapa. Znači treba ići od slapa Sopot, te strane, prema kamenolomu i Medven kuriji. Tu piše da od te kurije ima 50 min hoda do slapa Vranjak, nama se autom učinilo da je više. Šetnja se možda ne isplati prvi dio do kamenoloma, ali odatle kreće put kroz šumu i uz kanjon rijeke koji je lijep. Ako vam se ne šeće, možete autom skroz do mjesta gdje kreće staza za slap. Na putokazu piše da od te glavne ceste do slapa ima 5 min, što nije točno jer ima 10, možda i 15 minuta. To nije problem, nego činjenica da je na mjestima staza strma i blatna, a osobito zadnji dio pred samim slapom. Ponesite planinarske štapove jer spust od slapa bez njih je koma. 

Slap je lijep, teče preko sedre( mahovine), može se i iza njega proći. 

Mi dalje idemo do zadnjeg slapa danas Brisalo. I ovdje možete šetati stazom kroz šumu, lijepa je, a piše da traje još 50 min od Vranjka. Mi smo se i ovdje odvezli autom jer smo odhodali danas već turu kroz šumu i guštaru, dosta je. Od glavne ceste do Brisala ima 10 ak minuta, stijena s koje se spušta slap je oštra i impresivna i ovdje se isto može doći iza slapa. 

Eto definitivno bih preporučila ova tri slapa. 

Mi sad krećemo kući, usput treba i jesti, jer već je prošlo 4, a ja sam od jutros na jednoj musli pločici. Malo se odužilo, guglu zahvaljujuć. Na ulazu u Jastrebarsko prvo što vidimo je pizzeria Colombo( tako nekako, od gladi mi se pomutilo sve). Imaju pravu napuljaku pizzu, predobra je i preporučujem ju. 

Gugl nas i prema autocesti skoro odveo nekim poljskim putem pa se čovjek stvarno zapita gdje su im oči i kud se sve ti njihovi auti smucaju po cesticama.